Расадник

ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ТЕЛЕОПТИК” ОБЕЛЕЖАВА 60 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Балканска „Барса” као идеал
Од давног солидног фабричког клуба, преко симбола земунске Горње вароши, до једне од најбољих српских омладинских фудбалских школа, пређен је дуг пут. „Телеоптиков” и „Партизанов” спортски центар, звани „Зелмунело”, велики је расадник одличних фудбалера и тренера. Одатле су потекли Дејан Станковић, Алберт Нађ, браћа Милошевић, ту се брусили Саша Илић, Игор Дуљај, Данко Лазовић, тренерско умеће пекли стручњаци попут Владимира Вермезовића... А сада тамо стасавају неки други асови за које ћемо тек чути

Текст: НР Прес
Фотографије: Светлана Дингарац


Почело је пре шездесет година. Првог септембра 1952. у дело је преточена жеља радника тада узорне фирме и формиран је Фудбалски клуб „Телеоптик”. Да окупља заљубљенике, да негује спортску и општу етику, да подиже здраве генерације. Без императива да направи велике такмичарске резултате.
– У дугом низу година, клуб је полако напредовао, достигавши друголигашки ниво – подсећа Бранислав Јеремић, секретар и једна од легенди „Телеоптика”. – У почетку је постојао само први тим, касније је организован и рад са млађим селекцијама. Део Земуна око Горње вароши снажно се идентификовао са клубом, што је и нас још више обавезивало. Настојали смо да клуб сачува, пре свега, високе стандарде понашања, да сви његови чланови буду у сваком погледу узорни. Онда су дошле године криза и потреса. Предузеће из којег је клуб никао тонуло је у проблеме. Челни људи фудбалског клуба „Телеоптик”, пре свих покојни Слободан Јокић, проценили су тада да би се требало везати за неки јачи спортски колектив и тако избећи потпуно гашење. Прва понуда упућена је најближем, ФК „Земун”, али нисмо наишли на позитиван одговор. Потом смо се окренули „Партизану”. Тадашње руководство црно-белих је показало интересовање за ту иницијативу. На њеној реализацији нарочито је радио Жарко Зечевић. Тако је створен спортски центар којим се данас поносимо.
А спортски центар „Телеоптика”, у жаргону познат и под именом „Зелмунело” (као асоцијација на славни „Миланело”), данас се сматра у целини најбољим у Србији. Има осам врхунских терена, од тога два под вештачком травом. Ту је и објекат од 4.000 квадрата, са свим сегментима који чине један модерни спортски комплекс: теретаном, сауном, рестораном (где нутриционисти нарочито брину о правилној исхрани спортиста), савременим економатом, медицинским блоком, петнаест свлачионица, хотелским делом (за смештај фудбалера током припрема или када су у карантину)...
– Имамо сопствено напајање водом, што нам олакшава да сви терени буду у сјајном стању. Сваки је опремљен рефлекторима. И клупске просторије, лепе, модерне, омогућавају ефикасан рад руководства, на челу са председником Ковиљком Хајдером, које се труди да обезбеди одличне услове за рад свим селекцијама. Наша сарадња са „Партизаном” утврђена је по следећој формули: „Партизану” припада 80 одсто објеката, „Телеоптику” 20; „Партизану” 70 одсто земљишта, „Телеоптику” 30. Пошто предузеће „Телеоптик” више не постоји, ми с поносом кажемо да смо једини сачували име овог некада угледног колектива, не дозволивши да нас стигне његова судбина.

СНАЖАН ОСЕЋАЈ ЗАЈЕДНИШТВА

Посвећеност млађим категоријама је тежишна тачка „Телеоптика”.
– Потврда да смо на том плану добро радили су многи играчи који су овде поникли, а потом имали престижну каријеру у европским оквирима, попут Дејана Станковића, Алберта Нађа, браће Милошевић... Основни смисао споразума са „Партизаном” је у томе да талентовану децу стасалу у нашем клубу упућујемо у селекције „црно-белих”. Они за које „Партизан” процени да тренутно нису неопходни лако проналазе ангажман у другим јаким клубовима, јер постоји велико интересовање за њих. Иза свега тога стоји изузетан стручни рад у свим нашим млађим категоријама, за који су задужени проверени млади тренери, попут Обрадовића, Ђурића, Ђукановића, Завишића, Мијатовића. На окупу је седам узрасних категорија, годишта од 1995. до 2002. У нашем првом тиму, уз оне који су дошли из „Партизанове” школе, окосницу чине играчи поникли у „Телеоптику”. Млади голман „црно-белих” Никола Петровић је из наших редова и веома нам је драго што је већ добио прилику да брани у вечитом дербију. У кадетској постави сада имамо неколико изузетно талентованих дечака. Ако их не одабере „Партизан”, планирамо да их стипендијским уговорима вежемо и упутимо у наш први тим. Цела та генерација је одлична и била би велика штета олако их препустити другим клубовима, као већ формиране и темељно школоване играче – каже Бранислав Јеремић.
Сваке године „Телеоптик” позива родитеље да доведу своју талентовану децу на пробу. Редовно организује кампове где бивају селектирани пријављени дечаци. Циљ је препознати таленат и одабрати децу која имају реалне предиспозиције за овај спорт.
– Има проблема са неким родитељима који су, нереално, уверени да је баш њихово дете апсолутно најбоље– напомиње секретар Јеремић. – Наши тренери су квалитетни, непристрасни и веома савесни. Ми гарантујемо да заистанајталентованија деца добијају праву прилику. Управо на тој основи стекли смо углед као једнаод најквалитетнијих српских школа фудбала. То потврђујемо и резултатима у свим лигама у којима играмо. Карактеристични смо и по томе што не наплаћујемо чланарину деци која код нас тренирају, па немамо обавезу ни према чијем детету да мора играти, ако то не заслужује квалитетом. Понављам, врата су отворена свима, али узимамо само најбоље. Обезбеђујемо врхунске услове и наши млади играчи, свесни тога, веома поштују што су добили прилику да се искажу у једном оваквом колективу. Из тог поштовања проистиче снажан осећај заједништва, трајна везаност за овај клуб и земунску Горњу варош.

УМЕЋЕ РАДА СА МЛАДИМА

Драган Обрадовић је дете „Телеоптика”. Некада играч, онда један од најбољих тренера млађих категорија. Почео је да игра у дванаестој години, као дечак из земунског комшилука.
– Памтим сјајна искуства са мојим првим тренером Драганом Шипком – прича. – Пет година сам провео у млађим селекцијама. У омладинском узрасту тренирао ме је Звонко Живковић, као позајмљени тренер „Партизана”. Већ тада се могла назрети будућа сарадња „Телеоптика” и „црно-белих”. После повратка из војске прикључио сам се првом тиму и усталио се у стартној постави. Ређали су се тренери Јанко Јовић, Пера Ћосић, затим један дужи период БлагојеПауновић и Владимир Вермезовић. „Партизан” је тада слао своје најперспективније играче да се кале у нашем клубу, па није било лако поред њих доћи до изражаја. Ту су стасавали Саша Илић, Игор Дуљај, Ивица Илијев, Данко Лазовић...
Даљу играчку каријеру Драгана Обрадовића омела је, у најбољим годинама, тежа повреда о којој се и данас прича.
– На једној утакмици интервенција нашег голмана Ђорђа Пантића завршила се преломом моје руке. Шест месеци морао сам да носим фиксаторе, потом је уследила компликована рехабилитација. Предуга пауза, због које се губи корак и тешко стечено место у тиму. Тада се у клубу указала потреба за тренером млађих категорија, ја сам у међувремену био уписао Спортску академију, па су ми предложили да преузмем ту дужност. Тако сам се латио овог посла, веома брзо стекао БЕ, па затим и А лиценцу UEFA – сећа се Драган Обрадовић.
У почетку је радио са најмлађима. Учио их првим правим фудбалским корацима. После три године таквог рада, преузео је генерацију 1995. и са њом је већ шест година.
– Деца су у том периоду фудбалски веома напредовала, знатно су сазрела и на личном плану. Увек сам се трудио да на њих утичем не само као тренер, већ и педагошки, да им укажем на важне ствари из фудбала, али и живота уопште. Резултати су дошли као логична последица. Показало се да смо равноправни са најквалитетнијим клубовима у земљи. У последње три сезоне смо у Првој лиги Београда били прваци.
Начин рада са млађим категоријама, какав памти из времена својих фудбалских почетака, више није применљив. Нове генерације подложне су другачијим критеријумима, на свим животним нивоима.                
– Генерацијски јаз је очигледан. Ја сам имао велики ослонац у својим родитељима, мајци и покојном оцу. Трудим се да дечацима предочим и систем вредности на каквом смо ми одгајани, један продубљенији однос према спорту и животу, јер видим да постоје многе ствари данас које их збуњују, одвлаче им пажњу и ремете реална размишљања. Медији пречесто подстичу површност и олако поимање живота, пропагирају сумњиве пречице и инстант решења за све и свашта, распаљују „ниске страсти” – објашњава трофејни тренер младих „Телеоптика”. – Покушавам да дечацима укажем на проверене вредности. Да их наведем, ако су се се већ одлучили за бављење спортом, да учине све што је до њих, да дају свој максимум, како не би једном зажалили што се нису довољно потрудили. Препознајем њихове дилеме, видим расејаност и лутање, схватам како на њих утичу погрешни медијски узори. Објашњавам им колико греше кад мисле да се врхунски фудбалер постаје само појављивањем на тренинзима, куповином неке марке копачки или променом фризуре. С њима се мора бити стрпљив, мора им се довољно прићи и говорити језиком који њихова генерација разуме.

НА ПУТУ ПУНОМ ИСКУШЕЊА

Бити прави тренер данас је много компликованије и одговорније него некад. Ту је и сложена релација са родитељима деце коју тренирају.
– Имам срећу да нисам имао никаквих проблема са родитељима мојих играча. Нису ни они са мном – каже Обрадовић. – То су озбиљни и реални људи. Не покушавају да својој деци наметну сопствене неостварене амбиције и преко њих досегну циљеве које сами нису могли. Не траже одсвоје деце преко њихове мере, чиме се иначе често праве велики проблеми и деци, и тренерима, и професорима у школи. Родитељи мојих дечака су свесни да им се деца налазе у озбиљном клубу, у којем се ради пажљиво и поштено, тако да само од њих зависи колико ће остварити у својој фудбалској каријери. Драго ми је што им дају велику подршку, али без преоптерећујућих амбиција.
О будућности данашњих кадета које води говори смирено и разложно.
– Не бих ни једно дете истицао. Они су за мене сви исти, а сами међу собом веома добро знају који су најперспективнији. Очекујем да ће то ускоро сазнати и шира јавност. Сви су много напредовали, неколико њих је већ сад на мети „Партизана”, али и за друге постоје добри путеви. Међутим, треба имати у виду да су то још увек дечаци, и фудбалски и личносно још у формирању, подложни осцилацијама.
Жао му је, каже, што њихови талентовани фудбалери често не добијају праву прилику. А њих треба истрпети, показати им да се у њих верује, да би у догледно време испољили свој таленат.
– Српски фудбал неће имати дугорочну корист од довођења ислужених играча, звучног имена, све док тиме одузимамо шансу за доказивање дечацима које смо сами стварали. И неки менаџери често имају негативну улогу у креирању нечијих каријера, својим вештачким „пословним потезима”.
Млади тренер је на пољу струке започео одлично. Верује да ће ту надокнадити оно за шта је остао спортски прикраћен прераним прекидом играчке каријере. Многи га већ виде као најбоље решење за преузимање неке од „Партизанових” млађих селекција. Људи у „Телеоптику” и „Партизану” презадовољни су његовим радом, развојем и односом према клубу. Логично је да у догледно време поведе и неку респектабилну сениорску екипу.
– Бићу стрпљив. Имао сам одличне тренере, учитеље, велика играчка и тренерска имена. Желим да добро испечем тренерски посао, у свим његовим аспектима и на свим нивоима. Када проценим да је дошло време, свакако ћу искористити прилику да на елитној сцени покажем шта знам. Можда и у неком европском клубу, чиме бих заокружио своје фудбалске амбиције. У свему томе, најважнију подршку добијам од својих најмилијих – ћеркице Анђеле, супруге Марине, мајке – као и од људи из клуба

***

Високи стандарди
– Људи из управе и струке „Телеоптика” видели су како се то ради у најбољим европским клубовима. На пример, усвојили смо и применили организациона искуства из Холандије, Италије и Швајцарске – каже Бранислав Јеремић. – Наши тренери су стално на извору информација о најмодернијим методама рада са млађим категоријама. И сами у тој размени дајемо допринос, јер смо у многим елементима рада понудили сопствене стандарде и наишли на велику пажњу стручне јавности.

***

Мешетари
Овакав расадник фудбалских талената, наравно, менаџери опседају. Многи од њих, на жалост, веома су некоректни.
– То је већ велики проблем читавог српског фудбала – каже Бранислав Јеремић. – Они покушавају да, тргујући талентованим дечацима, на брзину стекну велику добит. Обећавају им свашта, распаљују машту, врбују родитеље... Касније уследе многа горка искуства. Постоји одлука FIFA да клуб у којем је стасао неки фудбалер мора бити испоштован у сваком његовом следећем трансферу. Надамо се да ће то бити доследно поштовано. Тиме ће бити пружена прилика расадницима талената, попут „Телеоптика”, да финансијски ојачају и наставе своју мисију развоја фудбала.

***

Тренери
Уз људе у управи, предвођене председником Ковиљком Хајдером, који улажу велико умеће и труд у стабилно функционисање и остваривање „Телеоптикове” спортске стратегије, окосницу рада у клубу чине врсни тренери млађих категорија. Годиште 1995/1996. тренира Драган Обрадовић, 1997/1998. Дејан Мијатовић, 1999. Зоран Ђурић, 2000/2001/2002. Ненад Ђукановић. Важан дугогодишњи тренерски траг у раду са млађим категоријама оставили су и Зоран Мамић и Бранислав Николић, који су у међувремену променили средине.

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију